Da saznate vrednost jedne godine, pitajte studenta koji je obnavlja.

Da saznate vrednost jednog meseca, pitajte majku koja je rodila svoju bebu mesec dana ranije.

Da saznate vrednost jedne nedelje, pitajte urednika jednog nedeljnog časopisa.

Da saznate vrednost jednog dana, pitajte nadničara sa šestoro dece.

Da saznate vrednost jednog sata, pitajte ljubavnike koji čekaju da se sastanu.

Da saznate vrednost jednog minuta, pitajte osobu koja je propustila avion.

Da saznate vrednost jedne sekunde, pitajte osobu koja je preživela nesreću.

Da saznate vrednost jedne milisekunde, pitajte dobitnika srebrne medalje na Olimpijadi.

Šta biste sve radili kada biste imali samo malo više vremena? Postoji li neki hobi koji još uvek čeka, neka dobra knjiga, putovanje ili odlazak u restoran? Možda biste se više posvetili sebi ili onima koji su vam dragi? Kažu da se danas brzo živi, svi imamo mnogo obaveza a malo vremena za njih. Večito žurimo i kasnimo. Ne stižemo ni da popijemo kafu na miru ujutru, dan je već poodmakao i treba da ga stignemo. Rasporedi su nam krcati, prepunjeni nekakvim sastancima, obavezama, rokovima, planovima, projektima… Često obavljamo stvari u panici i s mišlju da li ćemo stići sve ili će stres na kraju da stigne nas? Svuda i na sve strane se priča o užurbanosti ovog vremena, potrebi da budemo još brži i efikasniji kako bi ga stigli. Često čujemo da se ljudi žale da nemaju vremena da pronađu mir i kratke meditacije postaju neizostavni trend. Dugo je poznat pojam power nap, odnosno brza dremka koja bi nam omogućila da za 15-ak minuta odmorimo mozak kako bismo mogli odmah da nastavimo sa obavezama, bez gubljenja mnogo vremena.

Sve postaje zbijenije, gušće, efikasnije i brže, stresnije i luđe. Ne čudi da je problem ove decenije upravo anksioznost i stres. Mnogi ljudi nisu sigurni kako da dobiju malo više vremena, boje se da uspore jer će ih prestići, u svoj toj zbrci često se osećaju kao da se guše i nemaju kud. Često samo uhvate pravac s fokusom na obavljanje velike količine posla u zamenu za što kraći vremenski rok i trče tom stazom ne osvrćući se da se ne bi sapleli.

A šta ako nije u tome stvar? Šta ako nam te vrste odmora ne bi ni trebalo toliko? Šta bi se desilo kada bismo imali dovoljno vremena za sve što želimo? Kako bi taj život izgledao?

Pozivam vas da na trenutak razmislite o nekoj nezgodi koja vam se desila. Pokvarena veš mašina, poplava u kupatilu, neplaniran odlazak kod lekara i slično. Da li ste i tada prosto rekli Ja nemam vremena za ovo? Ili ste nekako to ipak uglavili u vaš raspored bez mnogo svesnog planiranja, možda samo onako u prolazu. Verujem da ste problem rešili iako je možda to zahtevalo i nekoliko sati od vaše nedelje. A koja je razlika između novog hobija i poplave? Poplava postaje prioritet.

Vreme uvek dodeljujemo po prioritetima, bili oni prijatni za nas ili ne. Kada je nešto hitno, podrazumeva se da za to imamo vremena i to se nikada ne dovodi u pitanje. Zašto se vreme sa porodicom ili najboljim prijateljem ili vreme za sebe ne bi smatralo top-prioritetom. Zar ne zarađujemo novac (između ostalog i ulaganjem našeg vremena) kako bismo mogli da ga potrošimo na one stvari koje nas čine srećnim i ispunjenim?

Mi uvek imamo veoma preciznu listu prioriteta, čak iako je nismo svesni. Na taj način mi biramo svoje vreme. Možda to nekad ne radimo na način koji je najkorisniji za nas, jer nismo svesni svojih prioriteta. Niko nema više ili manje vremena, razlika je samo u tome što neki koriste svoje vreme na efikasniji način. Oni poznaju sebe i vide svoje ciljeve jasno. Znaju zašto je za njih baš važno da to dostignu i zbog toga ne pomeraju fokus dalje. A fokus umnogome određuje šta radimo sa našim vremenom.

Vreme nikada ne može biti izgubljeno, kao što ne može biti ni nađeno. Ono je prisutno samo u ovom momentu u kom mi jedino možemo da delamo. I zato ga uvek ima sasvim dovoljno. Vreme je ono što radimo, ne nešto što prolazi pored nas. Zato fokus treba da nam bude upravo na tome. I umesto da kažemo Nemam vremena za to, probajte sa Ne radim to, jer mi sada nije prioritet.

Ne teče to reka, već voda. Ne prolazi vreme, nego mi. Ivo Andrić

S obzirom na to da je vreme tako relativna stvar, definisana akcijama, veoma je teško proceniti ga. U istraživanju sa ciljem da utvrdi subjektivni osećaj vremena, pronađeno je da ljudi koji izjavljuju da rade više od 75 sati nedeljo zapravo promaše za oko 20 sati.

Ovaj podatak ne čudi toliko ako se prisetimo koliko puta smo u onim situacijama ekstremne efikasnosti pomislili da je prošlo mnogo više vremena nego što realno jeste. Mi nesvesno pomislimo: Vau, toliko posla sam završio, mora da mi je trebalo mnogo vremena za ovo! Naš mozak meri i opisuje vreme u događajima. Razmislite o tome koliko traje godina? Onoliko koliko je Zemlji potrebno da obiđe oko Sunca, i ni metar više.

Divna stvar oko vremena je ta da možemo da putujemo kroz njega. Dovoljno je za to odvojiti par sadašnjih trenutaka i zatvoriti oči… Probajte na nekoliko momenata da otputujte u vašu budućnost. Zamislite da je Nova godina, ali sledeća tek. Dočekujete 2019. godinu uz mnogo radosti i zahvalnosti pre stare. Ispraćate najbolju godinu do sada! Ostvarili ste sve što ste želeli na poslovnom planu, proveli ste mnogo kvalitetnog vremena sa onima koje volite, radili ste na sebi i porasli koliko niste ni očekivali! Prolaze vam pred očima slike onih divnih momenata kroz koje ste prošli, sećate se i svih onih teških momenata iz kojih ste naučili i sada ste im bezgranično zahvalni. Čujete glasove vaših kolega, šefova, prijatelja, porodice i osećate milinu i spokoj pri tome. Ponosni ste na sebe jer ste tačno tamo gde želite. Napišite sada barem 3 stvari koje su se desile u vašoj karijeri koje su vas dovele do ovog momenta. Potom napišite minimum 3 stvari koje ste uradili za vaše voljene. Ispišite onda i najmanje 3 stvari koje ste uradili za sebe kako biste sada na baš ovaj način i sa ovim osećajem dočekali Novu godinu. Šta je sve to moralo da se desi kako bi vas dovelo do ovog trenutka?

Sada kada ste završili i vratili se u današnji dan, na papiru ispred vas nalaze se vaši prioriteti, ono što je vašem srcu važno i od čega živite. Neka ovo bude struktura vašeg plana za naredni period, neka vam bude vodilja za narednu godinu. Odlučite koliko vremena želite čemu da posvetite.

Zapamtite, vreme je izbor.