Život neprestano baca neočekivane stvari na nas. Neke nam se dopadaju – kada na trotoaru pronađemo novčanicu od 20$ – ali mnoge od njih nam se ne dopadaju, kao kada propustimo let zbog predugačkog reda na kontrolnom punktu aerodroma. Ponekad neočekivani događaji mogu biti daleko ozbiljniji, kao što je bolest ili gubitak posla. Nepotrebno je reći da ovakvi događaji mogu biti prilično uznemiravajući.
Ono na šta biste trebali najviše da se oslonite u ovim tekškim vremenima jeste vaša sposobnost da razmišljate kreativno i da rešavate probleme. Međutim, istraživanja pokazuju da negativne emocije kao što su strah, bes i frustracija mogu zapravo da dovedu do toga da se izvršne funkcije mozga, koje su odgovorne za rešavanje problema, skupe i da manje efikasno rade. S druge strane, pozitivne emocije mogu pomoći vašem mozgu da generiše više kreativnih rešenja za vaše probleme.
Kako možete da postanete uspešniji u rešavanju neočekivanih problema? Iako ne možete da kontrolišete pojavu neočekivanih situacija, možete da kontrolišete to kako ćete reagovati – to može da napravi razliku u tome kako se osećate i kako se nosite sa bolnim problemima. Slede četiri načina kako da preživite neočekivani stres, a možda čak i da budete u prednosti.
1. Napravite pauzu pre nego što odreagujete;
Postoji velika razlika između reakcije i odgovora. Reakcija dolazi iz dela mozga koji se momentalno aktivira i mi automatski delujemo. To je gotovo kao refleks. Reakcije su veoma brze naročito ako se na neki način osećamo ugroženo. S druge strane, odgovor je nešto što svesno birate da uradite zasnovano na vrlo pažljivoj proceni situacije. Na primer, ukoliko vas u saobraćaju neko iseče vaša automatska reakcija može da bude da se naljutite i da pretpostavite da je vozač namerno nepristojan ili nepromišljen.
Ova ljutnja može dovesti do toga da poželite da, na neki način, uzvratite. Pravljenjem pauze i uzimanjem vremena za razmišljanje, pružate sebi mogućnost da izaberete bolju opciju. Možete da odlučite da osveta nije u vašem najboljem interesu ili ćete možda uvideti da vozač nije namerno bio nepristojan već da jednostavno nije obraćao pažnju. Kod većine ljudi praktikovanje dubokog disanja i brojanja do 10 može pomoći da se reakcija obuzda dovoljno dugo kako bi se izabrala bolja reakcija. Ukoliko ste vizelni tip možete čak da zamislite kako držite daljinski upravljač i pritiskate dugme za pauzu. Redovno praktikovanje svesnosti je još jedan odličan način da povećate vašu sposobnost da pauzirate pre nego što odreagujete.
2. Nemojte pretpostavljati da su stvari koje ne želite loše;
Većina ljudi automatski pretpostavlja, ukoliko nešto ne žele da im se desi, da je to loše i da će to, u budućnosti, verovatno dovesti do još goreg ishoda. Ukoliko raskinete sa vašim partnerom, možda mislite da je to užasno jer nećete nikada naći nekog ko je bolji i da ćete uvek biti sami. Ukoliko ne dobijete posao koji ste tražili, možete da mislite da vas niko nikada neće angažovati i da ćete zauvek ostati da živite sa svojim roditeljima. Razmišljanje na ovaj način neminovno čini da se osećate loše.
Za većinu stvari koje vam se dešavaju, ne postoji način da znate da li će one za vas biti loše ili dobre – i kako će se koji događaj na kraju završiti često ima veze sa tim kako ćete odgovoriti. Ukoliko okončate vezu, krivite sebe, postanete potišteni i ne izlazite iz kuće, time povećavate verovatnoću da ne pronađete drugu vezu. Međutim, ukoliko prihvatite da, iz bilo kog razloga, ta veza nije bila za vas prava, održavate pozitivan stav i verujete da će vam doći bolja veza, i tada se upuštate u zabavne aktivnosti čime značajno povećavate verovatnoću da ćete naći drugog partnera koji je možda bolji za vas.
Neočekivane situacije često imaju potencijal da otvore vrata novim događajima u našem životu koje baš želimo. Ukoliko propustite avion, može se desiti da na drugom letu sretnete ljubav svog života. Ukoliko izgubite posao i ukoliko ste primorani da se preselite u drugi grad, možda ćete upoznati neke nove prijatelje ili pronaći vaš dom iz snova. Nikada ne znate šta može izaći iz neke situacije, zato pre nego što pretpostavite da je situacija loša, što stvara mnogo beskorisnih, negativnih emocija, praktikujte da sebi kažete:„Videćemo!“ Zatim se potrudite da sa nadom gledate unapred.
3. Planirajte da će se sve dobro završiti;
Mnogi ljudi se „nadaju najboljem, ali planiraju za najgore“. Problem sa ovom strategijom je da mi postupamo u skladu sa našim očekivanjima, no ipak naši postupci kreiraju naša očekivanja. Ukoliko želite dobar ishod, morate da planirate jedno zato što je to ono što vodi ka akcijama koje stvaraju dobra iskustva. Neki neočekivani događaj je onaj koji niste planirali ali to ne znači da ne možete da planirate najbolji ishod te situacije. Svi mi imamo sposobnost da prebacimo našu pažnju sa jednog neočekivanog događaja, koji se čini kao veliki problem, i da se umesto toga fokusiramo na pronalaženje rešenja. Onog trenutka kada se upitate šta biste mogli da uradite kako biste nešto poboljšali, preduzeli ste prvi korak u planiranju događaja kako bi on išao u pravom smeru. Kada ispred sebe vidite plan o tome kako napraviti da nešto ispadne dobro, vaša procena situacije počinje da se menja. Ponovo dobijate osećaj kontrole i kao rezultat toga počinjete da se osećate bolje.
4. Verujte u vašu sposobost da ćete biti OK
Većina ljudi je prošla kroz više od jedne teške situacije u životu. Verovatno ste već pošli kroz nekoliko značajnih izazova i priličan broj manjih „neravnina na vašem putu“. Niko ih ne voli ali ih većina nas preživi. Kada ste u sred neke teške situacije umesto da pretpostavljate da neće uspeti, razmislite o stvarima kroz koje ste već prošli i zapitajte se:„Šta se radili kako biste prošli kroz te događaje?“ Poznavati svoje sposobnosti je važno za samopouzdanje. Ukoliko fokusiranje na kvalitete ne dođe prirodno, pitajte nekoga ko vas dobro poznaje da vam da podsticaj. Kada preusmerite vašu pažnju sa problema na znanje da ste sposobni to da rešite počećete da se osećate bolje.
Izvor: psychologytoday.com
