Mi, ljudi sa zapada, često omalovažavamo jednostavnu mudrost koju nam nude istočne kulture samo zato što smo programirani da sumnjamo u suptilne nijanse u ljudskim odnosima i neverovatne, jednostavne mudrosti koje govore o njima.

Kako Mendej Veng ističe u Istočna prema zapadnoj kulturi, ljudi sa istoka žive u vremenu, što znači da prate prirodni tok vremena kako bi radili nešto korak po korak, ne žele da budu robovi zacrtanog rasporeda, dok ljudi sa zapada žive u prostoru – često slede svoje snove kako bi učinili ono što žele, ali ponekad propuštaju neke važne korake na tom putu koji pomažu da se definiše staza ljudskog bića koje živi na zemlji.

Jedan od najvažnijih koraka na putu je ljubav, ali da bismo je iskusili, moramo je „sanjati“ i to je ono gde se istok i zapad susreću.

Zen nas uči, ili bolje rečeno upućuje nas, kao što bi D. T. Suzuki rekao, kako da naučimo da volimo bolje. U klasičnim budističkim učenjima – koja se zasnivaju u velikoj meri na osećanjima istoka, mi se učimo ljubaznosti iz ljubavi, saosećanju, radosti koja uvažava, i određenoj vrsti mira – svim vrstama ljubavi. Na Zapadu, mi učimo iz slučajnosti. Sretnemo nekoga, žudimo za njim, nespretni smo i padamo, i, nadamo se, kroz iskustvo ranjenog srca i povređenog ega tražimo druge načine da dublje volimo drugu osobu.

Ne znamo kako da volimo na pravi način. Ovo je rekao jedan od najcitiranijih savremenih budističkih učitelja, Tič Nat Han. Ovaj zen majstor kaže „Ako volimo, a ne znamo kako da volimo, time povređujemo osobu koju volimo.“ Šta je Han ovim želeo da kaže? U suštini, ako ljubav nema jednu od četiri osobine o kojima se govori u budizmu (kao i u mnogim drugim drevnim učenjima), onda to verovatno nije ljubav. To je nešto što nazivamo ljubavlju, ali je vrlo verovatno projekcija naših egoističnih potreba. Kao što je zen učitelj, D. T. Suzuki jenom rekao, „Previše smo egocentrični. Ego ljuštutru u kojoj živimo je najteže nadrasti… Mi, međutim, imamo mnogo prilika da probijemo ovu ljušturu, a prva i najveća je kada dođemo u adolescenciju.“ Zar nije istina da se u ovom periodu prvi put, i ljudi sa zapada i ljudi sa istoka, suočavaju sa prvim slamanjem srca i poljuljanim egom?

Zen nudi neke veoma očigledne istine kada se trudimo da volimo bolje nego što smo ranije, bilo da smo do te želje stigli sa istočnjačkim ili zapadnjačkim setom društvenih normi. Ovo su četiri od tih istina:

„Budina učenja o ljubavi su jasna, naučna i primenjiva… Ljubav, saosećanje, radost i mir su sama priroda prosvetljene osobe. Oni su četiri aspekta prave ljubavi u nama i u svakome i svačemu.“ ~Tič Nat Han

Maitri, ljubaznost iz ljubavi – reč Maitri potiče iz sanskrita i znači prijatelj. Pre svega, treba da postanemo prijatelji sa svima koje želimo da volimo. Razmislite o vašim ljubavnim vezama. Ako samo želite nekoga, imate potrebu da ga osvojite, vi niste njegov prijatelj. Prvo pravilo takođe nas podstiče da sagledamo odnos koji sa sobom imamo. Da li smo prijateljski nastrojeni prema sebi? Ako nismo, kako možemo postati prijatelj sa nekim drugim ako u nama postoji rat?

Kako Gaj Finli to opisuje, način da pobedite u ratu sa sobom je da shvatite da:
Sloboda od onoga što ne želite započinje buđenjem onoga što se ne vidi u vama.

Finli dalje kaže da „neprijatelj“ koji se krije iza svih problema i sa kojim se suočavate nije izvan vas, već obitava u vašem pristunom umu. Bez vašeg svesnog znanja, psihološke karakteristike koje su nastale vremenom i iz iskustva nastanjuju vaše unutrašnje biće i prave izbore ZA VAS. Samo ako naučite da otkrijete tog unutrašnjeg arhitektu vašeg života možete „razotkriti i otpustiti ove karaktere koji sami sebe ugrožavaju i otkriti istinu o tome ko ste zaista. Sloboda za kojom ste žudeli će uslediti. Naučićete da se uskladite sa tajnim pravcem života, što priziva najveću silu univerzuma da stane na vašu stranu.“

Karuna, Saosećanje – saosećanje se definiše kao aktivno sažaljenje ili spremnost da se podeli teret drugih. Na pali jeziku, saosećanje se kaže panna. To znači „uvid“, „razboritost“ ili „svesnost“. Zaista, ako nismo dostigli određeni nivo uvida ili svesnosti, i dalje vidimo tuđe rane kao odvojene od naših i nemamo želju da ponesemo teret nekog drugog. Ovo ne znači da dozvoljavamo ljudima da nas gaze jer svi moramo preuzeti punu odgovornost za naše izbore, ali znači da imao saosećanje za krst koji neko drugi nosi, da upotrebimo hrišćansku terminologiju.

Kada pogledate nekoga u oči, da li vidite sopstvenu dušu?

Han kaže „Razumevanje nečije patnje je najlepši dar koji možete pokloniti drugoj osobi. Razumevanje je drugo ime ljubavi. Ako ne razumete, ne umete da volite.“

Mudita, saosećajna radost – Šeron Salcburg sa Upaya Zen klinike kaže da umesto da „razumemo tuđe nevolje“ treba da sagledamo radosne trenutke njihovih života kao naše sopstvene. Mudita se nadgrađuje na karunu. Salcburg kaže „Jedna put ka saosećajnoj radosti je saosećanje. Život je tako nepredvidiv, doživljavamo nagle promene od zadovoljstva do bola, od lakoće do teških sukoba, od toga da dobijamo ono što želimo, do posmatranja kako ono što smo upravo dobili počinje da bledi. Dižemo se i padamo, svi mi. Ranjivost u svetlu stalnih promena je ono što delimo, ma kakvo da je naše trenutno stanje. Ako zapamtimo da čak i ljudi koji imaju više od nas pate, osećaćemo se bližima njima.“

Kada neko ima sreće u životu, umesto da osećamo zavist, radujemo se što je iskusio srećni momenat.

Upeksha, mir – mir je balansiran, miran pristup koji treba da imamo prema svemu u životu, uključujući ljubav. Iako romantična ljubav ima svoje turbulentne trenutke, kao i porodična ljubav, ili čak i ljubav među prijateljima, svaka STVARNA ljubav je balansirana u srži.

Bez upekshe, naša ljubav može postati posesivna. Han koristi analogiju sa pokušajem zatvaranja osvežavajućeg letnjeg povetarca u konzervu. Ako ga ne diramo, on ostaje povetarac, u konzervi on umire. Ljubav je kao povetarac, ili oblak, ili cvet. Han kaže da mnogi oduzimaju drugima slobodu sve dok te osobe ne postanu druga ličnost. „Žive da bi zadovoljili sebe i koriste njihovu ljubav da bi im pomogla da to ispune. To nije voljenje; to je uništavanje.“, kaže Han.

Upeksha podrazumeva samatajñana-u, „mudrost jednakosti“, sposobnost da vidimo sve ljude kao nama jednake, ne praveći diskriminaciju između sebe samih i drugih, kaže zen učitelj.

Razvojem istinske jednakosti i očuvanjem balansa možemo da sačuvamo ljubav kao uzvišenu, ali da je ne držimo tako čvrsto da počne da kopni.

Ljubav zahteva stalni trud i za zen majstora koji je „pacifista“ – čak i mnogi samurajski ratnici su takođe praktikovali zen, ali pokušaj da budemo osobe koje više vole je plemenit, prema Budi. To je makar dobar početak na našem putu da postignemo nirvanu – da volimo sebe i druge potpunije.

Text preuzet sa sajta themindunleashed.com