ET: Za većinu ljudi buđenje svesti  je postepen proces. Iznenadno I drastično buđenje se veoma retko dešava I to uglavnom u slučajevima kada se suočavamo sa velikom patnjom, bilo sa onom koja se nalazi u nama samima ili onom koja je izazvana nekom stresnom situacijom, poput teške bolesti, gubitka ili nekog drugog oblika boli. Tada postoji mogućnost iznenadnog I radikalnog buđenja svesti.

Ali za većinu ljudi buđenje svesti se odvija postepeno, korak po korak. Mi često upadamo u nesvesne šablone ponašanja koji su nastali kao reakcija na odeđenu situaciju I onda izlazimo iz nje svesni sadašnjeg trenutka. Ali u suštini se do povećanja naše svesnosti sadašnjeg trenutka dolazi postepene u svakoj oblasti života.

Takođe može doći do iznenadne eksplozije svesti koja je izazvana nekim neprijatnim događajem. Na primer, poznajem neke ljude koji su vežbali neko određeno vreme I koji su postepeno pokazivali lagani I predivan napredak I onda odjednom nastane ozbiljno lošeg fizičko stanje koje dovede do veoma brzog inteziviranja svesti. Neke ljude ovakvo stanje dovede do jakog osećaja straha tako da gube svesnost dok kod drugih ljudi koje sam posmatrao dolazi do inteziviranja svesti pogotovo ukoliko se nazire smrtni ishod. I tako odjednom dolazi do ogromnog priliva svesnosti ali samo zato što su već vežbali , možda I nekoliko godina, kako da žive sa probuđenom svešću.

Nema kraja dokazivanja da je to moguće. Budite zahvalni na onome što vam se dešava I ukoliko vam je potrebno još nešto život će vam to I dati. U suštini kod onih koji dobrovoljno prihvate buđenje nove svesti, potreba za boli koja je u funkciji duhovnog učitelja ili razbijanju ega je znatno smanjenja.

Oni koji nisu toliko otvoreni prema buđenju nove svesti osećaju kao da imaju egoističnu omču koja ih ometa u razvoju, oni žele da se razvijaju I bore se protiv te omče I to postaje veoma bolan proces. Ta egoistična omča predstavlja duboku unutrašnju čežnju za nečim nepoznatim.

I šta je ono na šta nas život tada navodi, da pokidate tu omču u određenim situacija, bilo da je to gubitak posla, doma ili supružnika. Šta god da je to, to je šok, pojavljuje se pukotina u koju onda  može ući svetlost. To pucanje je jako bolno ali onda- ah, živite život punim plućima.

Upoznao sam mnogo ljudi poslednjih godina koji su doživeli neke udarce, bilo da su za to krivili život, univerzum ili sudbinu, nazovite to kako god hoćete I svako od njih je za taj udarac rekao da je to bila najbolja stvar koja im se u životu desila. Svi su imali istu priču, da ne bi bili sada ovde I sa mnom pričali da se to nije dogodilo. Siguran sam da mnogi od vas dele isto mišljenje.  Ja takođe mogu da kažem da imam takvo iskustvo. Bez intezivne patnje koju sam doživeo danas ne bih bio ovde.

Iza  svih nemilih događaja uvek se krije neka svrha. (Ukoliko pratite vesti ne manjkaju negativne vesti) Svi ovi izazovi doprinose buđenju svesti. Ego zahteva sigurnost govoreći stvari poput: “Zar ne bi bilo divno da ne moram da brinem o poslu I onda bih mogao u miru da budim svoju svesnost?” Ali ne, kada bi to bilo tako onda bismo sa 100 % sigurnosti svi išli zadovoljni na spavanje jer bismo imali sve isplanirano I ništa ne bi moglo da krene naopako.

Život ne funksioniše tako, tako da iako postoji neka finansijska ili profesionalna sigurnost, vi ćete svakako biti suočeni sa nesigurnošću svojih fizičkih pokretača ili nesigurnosti I nepredviđenosti ponašanja ljudi iz vaše okoline.

Živeti sa nesigurnošću I neizvešnošću šta bi vam se moglo desiti I prihvatiti to, je divna stvar. Umesto da razmišljamo : Oh šta će biti sa mnom, I zbog te neizvesnosti se samo predate nesigurnosti, shvatite da je to život. Život je zapravo mnogo moćniji kada postoji neizvesnost.

Suština životnog putovanja svakog čoveka je neizvesnost šta će biti sutra. Zbog toga su transformacije moguće. Ukoliko stalno pokušavamo da izbegnemo neizvesnost, uporno težeći sigurnosti onda to izgleda kao da zatvaramo ventil kroz koji teče život I onemogućavamo bilo kakvu transformaciju.

To je razlog zašto  tradicionalna ideja hodočašća ima univerzalnu vrednost u svakoj kulturi. Prava svrha hodočašća nije sam dolazak na cilj, već neizvesnost tog puta na kome se dešavaju transformacije. Ljudi to intuitivno osećaju I oni doživljavaju  transformaciju na tom putu.

Da prihvate neizvesnost života, da živite sa njom I da je volite, to pokreće kreativnost. Kreativnost je ugušena prevelikom sigurnošću. Ako pogledate živote velikih umetnika I pisaca kroz istoriju, većina njih nije imala sigurne prihode, sam opstanak im je bio neizvestan. U takvom stanju se razvija kreativnost I buđenje svesti je moguće.

Dakle, ono što svet smatra negativnim, ne mora da bude zaista negativno. Kada slušate vesti, zapamtite da uvek postoji I druga strana priče. I kolektivne poteškoće koje doživaljavamo zapravo služe svrsi  buđenja svesti.