Intrigantan intervju sa Nikolom Teslom i Džonom Smitom

Sve je svetlost. U jednom od njenih zraka je sudbina nacija, svaka nacija ima sopstveni zrak u velikom izvoru svetlosti, koji svi vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. – Nikola Tesla

NOVINAR: G. Tesla, stekli ste slavu čoveka koji se umešao u kosmičke procese. Ko ste Vi, g. Tesla?
TESLA: To je pravo pitanje, g. Smit, i pokušaću da Vam dam pravi odgovor na njega.

NOVINAR: Neki kažu da ste iz zemlje koja se zove Hrvatska, iz oblasti nazvane Lika, gde zajedno sa ljudima rastu drveće, stene i zvezdano nebo. Kažu da je vaše rodno selo nazvano po planinskom cveću, a da je kuća u kojoj ste rođeni pored šume i crkve.
TESLA: Zaista, sve to je istina. Ponosim se svojim srpskim poreklom i Hrvatskom kao domovinom.

NOVINAR: Futuristi kažu da je dvadeseti i dvadeset prvi vek rođen iz glave Nikole Tesle. Oni slave obrtno magnetno polje i pevaju himne indukcionoj mašini. Ovoga kreatora su nazvali lovcem koji je u svoju mrežu uhvatio svetlost iz dubina zemlje i ratnikom koji je zarobio vatru sa neba. Zahvaljujući ocu naizmenične struje fizika i hemija će vladati polovinom sveta. Industrija će ga proglasiti svojim vrhovnim svecem, neki bankar najvećim dobročiniteljem. U laboratoriji Nikole Tesle je prvi put razbijen atom. U njoj je stvoreno oružje koje vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven crni kosmički zrak. Pet rasa će se njemu moliti u hramu budućnosti jer im je otkrio veliku tajnu da se Empedoklovi elementi mogu napajati životnim silama iz etera.
TESLA: Da, to su neka od mojih najvažnijih otkrića. Ja sam poražen čovjek. Nisam ostvario ono najveće što sam mogao.

NOVINAR: Šta je to, g. Tesla?
TESLA: Želeo sam da osvetlim čitavu Zemlju. Postoji dovoljno elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi se pojavila oko polutara, kao prsten oko Saturna.
Ćovečanstvo nije spremno za veliko i dobro. U Kolorado Springsu sam napojio Zemlju elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što je pozitivna mentalna energija. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikih pesnika. U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije radosti, mira i ljubavi. Njihovi izrazi su cvet koji raste iz Zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što čini čovekovu domovinu. Proveo sam godine tražeći način na koji bi ta energija mogla uticati na ljude. Lepota i miris ruža mogu se koristiti kao lek, a sunčevi zraci kao hrana. Život ima beskonačan broj oblika, a dužnost naučnika je da ih pronalaze u svakom obliku materije. Tri stvari su ključne u tome. Sve što ja činim je traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih.

NOVINAR: Koje su to stvari?
TESLA: Jedno pitanje je hrana. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi?

Druga stvar je kako uništiti snagu zla i patnje u kojima prolazi čovekov život? One se ponekad javljaju kao epidemija u dubinama svemira; u ovom veku ta bolest se sa Zemlje proširila po svemiru.

Treća stvar je da li postoji u svemiru suvišna svjetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja bi, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, mogla nestati, a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se može pojaviti tako gusta da stane u kuglu manju od jabuke, a težu od Sunčevog sistema. Religije i filozofije nas uče da čovek može postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono što ja pokušavam da dokažem je luđe I gotovo nemoguće. To je: šta učiniti u svemiru da se svako biće rodi kao Hrist, Buda ili Zaratustra.

Znam da gravitacija utiče na sve u vezi letenja i moja namera nije da napravim leteće naprave (avion ili projektile), već da čoveka naučim da povrati svest o njegovim vlastitim krilima… Dalje, ja pokušavam da probudim energiju koja se nalazi u vazduhu. Tu su osnovni izvori energije. Ono što se smatra prazninom je samo manifestacija neprobuđene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u svemiru… U crnim rupama, o kojima govore astronomi, su najmoćniji izvori energije i života.

NOVINAR: Na prozor vaše sobe u hotelu „Valdorf-Astoria”, na trideset trećem spratu, svakog jutra sleću ptice.
TESLA: Čovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva!

NOVINAR: Niste prestali da letite još od onih davnih dana u Smiljanu!
TESLA: Želeo sam da poletim sa krova i pao sam: dečji proračuni umeju da bduu pogrešni. Ne zaboravite, svi imaju mladalačka krila!

NOVINAR: Da li ste se nekada ženili? Nije poznato da ste nekada bili zaljubljeni u neku ženu. Fotografije iz mladosti pokazuju da ste bili zgodan čovek.
TESLA: Ne. Nisam. Dva su puta: mnogo osećanja ili nimalo. Sredina služi za obnavljanje ljuskog roda. Nekim ljudima žene pothranjuju i snaže vitalnost i duh. Neki drugi muškarci to doživljavaju ako su bez partnerki. Ja sam izabrao ovaj drugi put.

NOVINAR: Vaši poštovaoci žale što napadate teoriju relativiteta. Čudna je vaša tvrdnja da materija nema energiju. Sve je prožeto energijom; dakle gde je ona?
TESLA: Prvo je nastala energija, potom materija.

NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada ste rekli da ste potomak Vašeg oca, da se niste rodili sami.
TESLA: Upravo tako! Šta je sa rođenjem svemira? Materija je stvorena iz prvobitne i večne energije koju znamo kao svetlost. Zasjala je i pojavile su se zvezde, planete, čovek i sve što je na Zemlji i u univerzumu.

Materija je izraz beskonačnih vidova svetlosti zato što je energija starija. Postoje četiri zakona stvaranja. Prvi je da je izvor svega u neshvatljivom, tamnom polju koje um ne može zamisliti, niti matematika izmeriti; u to polje staje celi svemir. Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda svetlosti, iz neobjašnjivog i transfromacija u svetlost.

Treći zakon je potreba svetlosti da postane materija svetla. Četvrti zakon glasi: nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvek postoje i stvaranje je večno.

NOVINAR: Vaše protivljenje teoriji relativiteta ide dotle da na proslavama svojih rođendana držite predavanja protiv njenog tvorca.
TESLA: Zapamtite nije zakrivljen prostor, već čovekov um koji ne može da shvati beskraj i večnost! Da je relativnost jasna njenom tvorcu, postao bi besmrtan, čak i fizički ako mu je to po volji.

Ja sam deo svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam, mirišem, dotičem i mislim. Misliti na nju je moje šesto čulo. Čestice svjetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja su koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja.

O Pitagoru i matematiku se naučnik ne može i ne sme ogrešiti. Brojevi i jednačine su znakovi kojima se obeležava muzika sfera. Da je Ajnštajn čuo ove zvuke, ne bi stvarao teoriju relativiteta. Ti zvuci su poruke umu da život ima smisla, da u svemiru postoji savršen sklad, i da je lepota uzrok i posledica stvaranja.
Ta muzika je večno kruženje zvezdanog neba. Najmanja zvezda je dovršila kompoziciju i ujedno ćini deo nebeske simfonije. Otkucaji čovekovog srca su deo te simfonije na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da u svemiru postoji savršeni zakon harmonije. Zakrivljeni prostor je haos, a haos nije muzika. Ajnštajn je glasnik vremena buke i besa.

NOVINAR: Gospodine Tesla, da li Vi čujete tu muziku?
TESLA: Uvek je čujem. Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Moje prirodno uho sam uvećao radarom. Po teoriji relativiteta, dve paralelne linije sastaće se u beskraju. Time će i Ajnštajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje večno. Za čoveka on može da iščezne, ali nastavlja da traje u tišini koja je čovekova najveća moć. Ne, nemam ništa protiv gospodina Ajnštajna. On je ljubazan čovek i učinio je mnoge dobre stvari, od kojih će neke postati deo muzike. Ja ću mu pisati i pokušati da objasnim da etar postoji, i da su njegove čestice ono što drži svemir u harmoniji i život u večnosti.

NOVINAR: Recite, molim Vas, kako se anđeo prilagođava na Zemlji?
TESLA: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.

NOVINAR: Zapisaću svaku Vašu reč, poštovani gospodine Tesla.
TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju sopstvenoj misiji i poslu koji treba obaviti. Ona mora, makar i bledo, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na Nijagarine vodopade. Za većinu svojih otkrića znao sam još u djetinjstvu da ću ih ostvariti, premda ne sasvim jasno… Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam mogao, završavao sam.

NOVINAR: Koji je treći uslov prilagođavanja, gospodine Tesla?
TESLA: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na rad. Otuda i očišćenje od mnogih stvari i potreba koje ima čovjek. Ja time ništa nisam izgubio, već samo dobio. Zato sam uživao u svakom danu i noći. Zapišite: Nikola Tesla je bio srećan čovjek… Četvrti uslov je prilagođavanje telesnog sklopa poslu.

NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla?
TESLA: Prvo, to je održavanje tog sklopa. Čovekovo telo je savršena mašina. Ja poznajem svoje telo i znam šta je dobro za njega. Hrana koju većina ljudi jede je za mene štetna i opasna. Zbog toga ponekad umišljam da su se svi kuvari sveta zaverili protiv mene… Dotaknite moju ruku.

NOVINAR: Hladna je na dodir.
TESLA: Da. Krvotok se može kontrolisati, kao i mnogi procesi u nama i oko nas. Zašto ste uplašili, mladiću?

NOVINAR: Setio sam se price koju je Mark Tven napisao o tajanstvenom strancu, one divne knjige o Satani, inspiriran vama.
TESLA: Reč “Lucifer” mi je draža. Gospodin Tven voli da se šali. U detinjstvu sam jednom ozdravio čitajući njegove knjige. Kada smo se ovdje upoznali kada sam mu to ispričao, bio je toliko dirnut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i često je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatražio da mu pokažem mašinu koja vibracijama izaziva osjećaj blaženstva. Bio je to jedan od izuma za zabavu, kojima ponekad volim da se bavim. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me poslušao i ostao je duže. Završilo se time što je, poput metka, držeći pantalone, odleteo u izvesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smešno, ali ja sam ostao ozbiljan.

Vratimo se prilagođavanju telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo važan je i san. Od dugog i iscrpljujućeg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, nakon jednog sata sna ja bih se potpuno oporavio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, da zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredim. Ako mi nešto nije jasno o onome što radim, primoram sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje.

Peti uslov za prilagođavanje je pamćenje. Možda je kod većine ljudi mozak čuvar znanja o svetu i znanja stečenog kroz život. Moj mozak se bavi važnijim stvarima od pamćenja; kod mene on bira ono što mu je u određenom trenutku potrebno. Znanje je svuda oko nas. Treba ga samo uzeti. Sve što smo jednom videli, čuli, pročitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih čestica. Meni su te čestice poslušne i verne. Geteovog Fausta, moju omiljenu knjigu, naučio sam napamet na nemačkom kao đak, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio “u glavi”, a tek potom ih ostvarivao.

NOVINAR: Čestoste pominjali moć vizuelizacije.
TESLA: Njoj možda treba da zahvalim za sve što sam izumeo. Događaji iz mog života i moja otkrića su pred mojim očima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plašio, ne znajući šta je to zapravo, ali kasnije sam tu moć naučio da koristim kao izuzetan talenat I dar. Negovao sam je i ljubomorno čuvao. Vizuelizacijom sam na većini izuma vršio i ispravke, a onda ih, tako završene, pravio. Njome rešavam i komplikovane matematičke jednačine. Za taj talenat koji imam ću na Tibetu dobiti zvanje visokog Lame.

Moj vid i sluh su savršeni i, smem to slobodno da kažem, jači nego kod ostalih ljudi. Ja čujem grmljavinu na sto pedeset milja i vidim boje na nebu koje drugi ne mogu da vide. Taj pooštreni vid i sluh imao sam I kao dete. Kasnije sam ih svesno razvijao.

NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teško bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagođavanja?
TESLA: Jeste. Ona je često posedica nepostojanja iscrpljenosti ili životne sile, ali često je i očišćenje duha i tela od toksina koji su se nakupili. Neophodno je da čovjek boluje s vremena na vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zato duh i može da izleči većinu bolesti. Kao đak razboleo sam se od kolere koja je harala u Lici. Izlečio sam se tako što je otac konačno dozvolio da upišem studije tehnike, koja je bila moj život. Priviđenja za mene nisu bolest, već sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih čitavog života i primao sam ih kao sve druge pojave oko nas. Jednom, u detinjstvu, šetao sam sa ujakom pored reke i rekao: „Iz vode će se pojaviti pastrmka, baciću kamen i njime je presjeći.” To se i dogodilo. Uplašen i zaprepašćen, ujak je povikao: “Vade retro Satana!” Bio je učen čovek i govorio je latinski… Nalazio sam se u Parizu kada sam video majčinu smrt. Na nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su divna stvorenja. Jedno od njih je imalo majčin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Kada je vizija iščezla, znao sam da je moja majka umrla.

NOVINAR: Šta je sedmo prilagođavanje, gospodine Tesla?
TESLA: Znanje kako se mentalna i vitalna energija pretvaraju u ono što želimo, i kako postižemo kontrolu nad svim osećanjima. Hindusi to nazivaju kundalini jogom. Ova znanja se mogu steći, za šta je potrebno mnogo godina, ili se stiču rođenjem. Ja sam većinu stekao rođenjem. Ona su u najbližoj vezi sa seksualnom energijom, koja je posle svetlosti najrasprostranjenija u svemiru. Žena je najveći kradljivac te energije, a time i duhovne moći. Ja sam to oduvek znao i čuvao se. Od sebe sam stvorio ono što sam želeo: misaonu i duhovnu mašinu.

NOVINAR: A deveto prilagođavanje, gospodine Tesla?
TESLA: Sve učiniti da nijednog dana, nijednog trenutka, ako je moguće, ne zaboravimo ko smo i zašto smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu bore sa bolešću, oskudicom ili ih društvo previše povređuje svojom glupošću, nerazumevanjem, progonom i ostalim poteškoćama kojima Zemlja vrvi kao močvara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih anđela na Zemlji.

NOVINAR: Šta je deseto prilagođavanje?
TESLA: Ono je najvažnije. Napišite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se čitavog svog života i uživao u tome.

NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaša otkrića i vaše delo? Da li je to igra?
TESLA: Jeste, dragi mladiću. Ja sam tako voleo da se igram elektricitetom! Uvek se naježim kada slušam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna priča o okivanju i orlovima koji mu kljuju jetru. Zar Zevs nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oštećen za jedan žar? Tu je neki nesporazum… Munje su najlepše igračke koje postoje. Ne zaboravite da u vašem tekstu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi čovjek koji je otkrio munju.

NOVINAR: Gospodine Tesla, govorili ste o Anđelima i njihovom prilagođavanju na Zemlji.
TESLA: Jesam li? To je isto. Možete napisati i ovo: on se drznuo da sebi pripiše osobine Indre, Zevsa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom večernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama priređuje grmljavine, vatre i zemljotrese eliti Njujorka!

NOVINAR: Čitaoci našeg lista vole humor. Ali zbunjujete me izjavom da i vaša otkrića, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi će se namrštiti na to.
TESLA: Dragi gospodine Smit, problem je u tome što su ljudi previše ozbiljni. Da nisu, bili bi srećniji i znatno duže bi živeli. Kineska poslovica kaže da ozbiljnost skraćuje život. Tai Pe je posetu krčmi pomešao sa posetom carskom dvoru. Ali da se čitaoci novina ne bi mrštili, vratimo se stvarima koje oni smatraju važnim.

NOVINAR: Oni bi rado čuli kakva je Vaša filozofija.
TESLA: Život je ritam koji se mora shvatiti. Ja osećam taj ritam, upravljam se po njemu i prepuštam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve što živi povezano je dubokim i divnim vezama: čovek i zvezde, ameba i Sunce, naše srce i kruženje beskonačnog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da čovek i sam počne da stvara nove i drugačije odnose u svetu, a da stare ne naruši. Znanje dolazi iz svemira; naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim manifestacijama, poput kakve misleće životinje. Kamen je misaono i osećajno biće, kao što su to biljke, zver i čovek. Zvezda koja sija traži da je gledamo, i da nismo previše obuzeti sobom razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oči i uši čovjek mora uskladiti sa disanjem, očima i ušima univerzuma.

NOVINAR: Dok govorite, čini mi se da slušam budistički tekst, reči taoista ili traktat Parazulzusa.
TESLA: Tako je! To znači da postoji opšte znanje i opšta istina koje je čovek oduvek imao. Po mom osećanju i iskustvu, u svemiru ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonačnim brojem manifestacija života. Najlepše od svega je to što otkrićem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno vežemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.

NOVINAR: Imam jedno pitanje koje je možda trebalo postaviti na početku ovog razgovora. Šta je za vas elektricitet, poštovani gospodine Tesla?
TESLA: Sve je elektricitet. Pre svega je svetlost, beskrajni izvor iz koga ističe materija i raspoređuje se u svim oblicima koji predstavljaju svemir i Zemlju sa svim njenim vidovima života. Crno je pravo lice svetlosti, samo što je ne vidimo takvu. Izuzetna je milost prema čoveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena čestica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku, mehaničku i za sada nepoznate energije. Ona ima moć koja može pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je prava Arhimedova poluga.

NOVINAR: Gospodine Tesla, Vi ste previše pristrasni kada je reč o elektricitetu.
TESLA: Elektricitet sam ja. Ili, ako tako hoćete, elektricitet u ljudskom obliku. To ste i vi, gospodine Smit, ali to ne shvatate.

NOVINAR: Dali otuda potiče vaša sposobnost da kroz telo propuštate električnu struju od milion volti?
TESLA: Zamislite baštovana koga napadaju biljke. To bi bilo zaista ludo. Čovekovo telo i mozak sačinjeni su od velike količine energije; kod mene većinu čini elektricitet. Energija koja je različita kod svakoga je ono što čini čovekovo „ja“ ili „dušu“. Kod drugih stvorenja to je njihova suština; „duša“ biljke je „duša“ minerala i životinja. Rad mozga i smrt se manifestuju svetlošću. Moje oči su u mladosti bile crne, sada su plave, a kako vrijeme prolazi i naprezanje mozga je jače, one su bliže beloj boji. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je uletela bela golubica koju sam hranio. Hela je da mi javi da umire. Iz njenih očiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u očima bilo kog stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao kod tog goluba.

NOVINAR: Radnici u Vašoj laboratoriji pričaju o bljeskovima svjetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom opasnošću.
TESLA: To su psihička pražnjenja ili opomene da se čuvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li kako sam otkrio okretno magnetsko polje i induktorski motor, što me je proslavilo kada sam imao dvadeset i šest godina? Jedne letnje večeri, u Budimpešti, promatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatri okretalo okolo plamteći u hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega i tada, kao u magli, video sam okretanje magnetnog polja i rad induktorskog motora. Video sam ih u Suncu!

NOVINAR: Hotelska posluga priča da se za vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom.
TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.

NOVINAR: Sa njima? Na kom jeziku, gospodine Tesla?
TESLA: Najčešće na mom maternjem jeziku. On ima reči i zvukove, naročito u poeziji, koji su pogodni za to.

NOVINAR: Čitaoci našeg lista bili bi Vam vrlo zahvalni ako biste to pojasnili.
TESLA: Zvuk ne postoji samo u gromu i u munji, već i u transformaciji u svetlost i boju. Boja se može čuti. Jezik se sastoji od reči, što znači da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su različiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski tokom života, ili po onima kojima se divim.

U svetlosti i gromovima neba žive moja majka, sestra, brat Daniel, pesnik Jovan Jovanović Zmaj I druge osobe iz srpske istorije. Imena kao što su Isaija, Ezekijel, Leonardo, Betoven, Goja, Faradej, Puškin i sve neugasle vatre označavaju rojeve i spletove munja i gromova koji ne prestaju cele noći, donoseći Zemlji dragocenu kišu ili paleći drveće ili sela. Postoje munje i gromovi, oni najsjajniji i najmoćniji, koji ne iščezavaju. Oni se vraćaju i ja ih prepoznajem među hiljadama.

NOVINAR: Po vama su nauka i poezija isto?
TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijam Blejk je učio da je celi univerzum rođen iz mašte, da ga ona održava i da će postojati dokle god na Zemlji bude postojao ijedan čovek. Sa njome je kao točkom astronoma u koji mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralačka energija identična svetlosnoj.

NOVINAR: Mašta je za vas stvarnija od samog života?
TESLA: Ona rađa život. Ja sam se hranio svojim mislima; naučio sam da kontrolišem emocije, snove i vizije. Oduvek sam je negovao, kao što sam negovao i svoj zanos. Celi svoj dugi život proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogao tokom svih ovih godina da podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet života. Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.

NOVINAR: Rekli ste da sam i ja, kao svako biće, svetlost. To mi laska, ali, priznajem, da ne razumem.
TESLA: Zašto bi trebalo da razumete, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje.

NOVINAR: To je uskrsnuće!
TESLA: Ja to radije nazivam: vraćanje u neku prethodnu energiju. Hrist i još neki su znali tu tajnu. Ja tragam za načinom za očuvanje ljudske energije. Ona je jedan od vidova svjetlosti, ponekad jednaka nebeskom svjetlu. Nisam tragao za tim sebe radi, već za dobrobit svih. Vjerujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i podnošljivijim, i usmeriti ih ka duhovnosti i moralnosti.

NOVINAR: Verujete li da se vreme može ukinuti?
TESLA: Ne sasvim, jer prva karakteristika energije je da se transformiše. Ona je u večitoj transformaciji, kao oblaci taoista. Ali moguće je uticati na to da čovek očuva svest i posle zemaljskog života. U svakom kutku svemira postoje energije života; jedna od njih je besmrtnost čije poreklo je izvan čovjeka i čeka ga.

Svemir je duhovan; mi smo tek napola takvi. Svemir je moralniji od nas; zato moramo spoznati njegovu prirodu i svoj život uskladiti sa njim. Ja nisam naučnik; nauka je možda najpogodniji način da pronađem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noći pretvorilo u vatru.

NOVINAR: Koje je to pitanje?
TESLA: Kako su vam oči zasvetlele!… Ono što sam hteo da saznam je: šta se događa sa zvezdom koja pada kako se sunce gasi? Zvezde padaju kao prašina ili seme po ovom ili drugim svetovima, a sunce se rasprši u našim umovima, u životu mnogih bića, u ono što će se roditi kao nova svetlost, ili što će svemirski vetar raspršiti po beskraju.

Shvatam da je ovo neophodno i da je uključeno u poredak svemira. Stvar je, međutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sačuvaju.

NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, Vi shvatate da je to neophodno i da je uračunato u poredak sveta!
TESLA: Kada se čovek uzdrma, njegov najviši cilj mora biti trčanje za zvezdom padalicom i njeno hvatanje; razumeće da mu je život dat upravo zbog toga I to će ga spasti. Zvezdu će na kraju moći da uhvati!

NOVINAR: I šta će se onda dogoditi?
TESLA: Tvorac će se nasmejati i reći: „Padala je samo da bi ti potrčao za njom i uhvatio je”.

NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmičkim bolom, koji tako često spominjete u svojim spisima? I šta je to kosmički bol?
TESLA: Ne, jer smo na Zemlji… To je bolest čijeg postojanja ogromna većina ljudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog čega je ljudski život apsurdna i strašna pojava. Ta bolest se ne može sasvim izlečiti, ali svest o njoj će učiniti da bude manje teška i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam ojećao fizički bol.

To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit čovek.

Celi svemir je u određenim periodima bolestan, od samog sebe i od nas. Nestanak neke zvezde i pojava komete utiču na nas više nego što slutimo. Veze među stvorenjima na Zemlji su još jače; zbog naših osećanja i misli cvet će još lepše zamirisati ili uvenuti u tišini. Te istine moramo učiti da bismo se iscelili. Lek je u našem srcu i, isto tako, u srcu životinja koje nazivamo svemirom.

Text preuzet sa interneta