U vreme kada tako mnogo ljudi ima problema sa mentalnim zdravljem, želeo sam da podelim sledeće pismo koje sam napisao za knjigu: Dragi stranče, Pisma o sreći. Nadam se da moje reči mogu pomoći drugima da pronađu radost koju zaslužuju. Učinimo 2017. godinu godinom sreće.

Dragi stranče,

Ti me ne poznaješ, ali čujem da prolaziš kroz težak period i želeo bih da ti pomognem. Želim da budem otvoren i iskren prema tebi i kažem ti da sreća nije nešto što može da ima samo nekolicina posebnih. Ona može biti tvoja ako joj daš vremena da se razvije.

U redu je biti pod stresom, uplašen i tužan, sasvim sigurno sam i ja to bio za ovih 66 godina. Suočavao sam se sa svojim najvećim strahovima iznova i iznova. Prevario sam smrt u mnogim avanturama, gledao voljene kako umiru, doživljavao neuspeh u poslu, zbunio se pred zahtevnom publikom i moje srce je bilo slomljeno.

Znam da sam srećan što živim izuzetnim životom i da bi mnogi ljudi pretpostavili da su mi poslovni uspeh i bogatstvo koje on donosi doneli sreću. Ali nisu; zapravo, obrnuto je. Uspešan sam, bogat i povezan sa drugim ljudima zato što sam srećan. Tako mnogo ljudi se zarobi radeći ono što misle da će ih učiniti srećnima, ali, po meni, zato doživljavaju neuspeh. Sreća se ne sastoji u činjenju, već u postojanju. Kako bi bo srećan, moraš svesno da razmisliš o tome. Nemoj zaboraviti listu stvari koje treba da uradiš, ali zapamti da napišeš i listu stvari koje želiš da budeš.

Decu često pitaju: „Šta želiš da budeš kada porasteš?“ Svet očekuje grandiozne ambicije: „Želim da budem pisac, lekar, premijer.“ Deci se govori: idite u školu, idite na koledž, zaposlite se, stupite u brak i onda ćete biti srećni. Ali to je sve činjenje, a ne postojanje – i dok će ti činjenje doneti trenutke radosti, neće te nužno nagraditi trajnom srećom.

Stani i diši. Budi zdrav. Budi sa porodicom i prijateljima. Nađi se nekome i dozvoli nekome da se tebi nađe. Budi hrabar. Samo budi na minut.

Ako dozvoliš sebi da postojiš u trenutku i da ceniš taj trenutak, uslediće sreća. Govorim iz iskustva. Izgradili smo poslovno carstvo, učestvovali o razgovorima o budućnosti naše planete, bili na mnogo zabava vrednih pamćenja i sreli mnogo nezaboravnih ljudi. I mada mi je sve ovo donelo veliku radost, trenuci u kojima sam se zaustavio i samo postojao umesto da činim su mi doneli pravu sreću. Zašto? Zato što kada omogućiš sebi samo da postojiš uspevaš da dobiješ pravu perspektivu. Pokušaj. Umiri se. Budi prisutan.

Za mene, to je posmatranje flaminga kako leti preko ostrva Neker u sumrak. To je držanje novog unučeta za ručicu. To je gledanje u zvezde i sanjarenje da ću ih videti izbliza jednoga dana. To je slušanje diskusija moje porodice u vreme večere. To je osmeh na licu stranca, miris kiše, mreškanje talasa, vetar koji duva po pesku. To je prvi sneg u zimu i poslednja oluja leta. To je izlazak i zalazak sunca.

Postoji razlog zašto sebe nazivamo ljudskim bićima a ne ljudskim činjenjem. Kao ljudska bića imamo sposobnost da mislimo, krećemo se, komuniciramo na uzvišen način. Možemo da sarađujemo, razumemo, mirimo se i volimo, to je ono što nas odvaja od većine drugih vrsta.

Nemoj trošiti svoje ljudske talente izlažući se stresu zbog bezbačajnih stvari ili onoga što ne možeš da promeniš. Ako odvojiš vreme jednostavno da postojiš i da ceniš plodove života, tvoji stresovi će početi da se tope i bićeš srećniji.

Ali nemoj da tražiš sreću samo kada si neraspoložen. Sreća ne treba da bude cilj, ona treba da bude navika. Nemoj da se koncentrišeš na činjenje i počni da postojiš svakoga dana. Voli, budi zahvalan, pomaži i budi posmatrač sopstvenih misli.

Dozvoli sebi da živiš u trenutku i da ceniš taj trenutak. Nemoj da se koncentrišeš na sve što misliš da moraš da uradiš i počni da postojiš – obećavam, sreća će uslediti.

Ričard Brenson