Autoimuni poremećaji su grupe poremećaja kod kojih naš imuni sistem napada ćelije u sopstvenom telu. Poremećaji štitne žlezde, dijabetes, sistemski eritemski lupus, itd. su samo neki od primera autoimunih poremećaja. I dan danas je još uvek nepoznata etiologija autoimunih poremećaja. Ovo čini da moderna medicina navede da je uzrok autoimunih poremećaja idiopatski. Većina patologija bolesti u našem telu je posredovana imunim ćelijama. Ali šta znate o tome kako naše emocije kontrolišu naše imune ćelije koje odlučuju o prirodi autoimunih poremećaja.

Dr Candace Pert je u svom istraživanju otkrila da ćelije u našem telu komuniciraju jedna sa drugom putem neuropeptida. Neuropeptidi deluju kao sredstvo koje prenosi informacije iz jedne ćelije u drugu.

Ovi neuropeptidi prenose aktivnost u ćelije vezujući se za receptore koji se nalaze unutar ćelija. Na taj način ovi neuropeptidi prenose informacije do DNK ćelija i donose neverovatnu reakciju u ćelijama. Ovaj proces vezivanja neuropeptida za receptore ćelija poznat je kao „sex na molekularnom nivou“.

Međutim, prekretnica u ovom istraživanju bila je kada je dr Candace Pert otkrila da je od 85-95% neuropeptida pronađeno u limbičkom sistemu uključujući amigdalu, hopokampus i limbički korteks. Oni su poznati kao skladište emocija u mozgu. 1920. godine naučnici su bili uspešni u stimulisanju limbičkog korteksa preko amigdale. Dr Pert je pronašla visoku koncentraciju neuropeptida na ovim lokacijama (limbički sistem) gde se prenose informacije iz naših 5 čula. Ovo je bacilo novo svetlo na otkriće da limbički sistem ima neverovatnu vezu sa neuropeptidima koji prenose informacije. Drugim rečima, limbički sistem prenosi informacije o emocijama do ovih neuropeptida.

Kasnije, ona je otkrila da se receptori za ove neuropeptide takođe mogu naći i u imunim ćelijama. Za svaki neuropeptid pronađen u mozgu; imuna ćelija je imala tačan receptor za koji će vezati ove neuropeptide. To je bilo najveće revolucionarno otkriće od svih, zato što dokazuje da naš imuni sistem neprestano komunicira sa limbičkim sistemom našeg mozga preko neuropeptida. Drugim rečima program emocija je bio prenesen do imunih ćelija.

Priroda emocija tačno pokazuje ponašanje imunih ćelija. Ukoliko su emocije bile destruktivne imune ćelije će takođe pokazati destruktivno ponašanje izazivajući destrukciju sopstvenih ćelija tela.

Ovaj fenomen prenošenja emocija od limbičkog sistema do tela nazivam „Paradigma promene emocija“. Kasnije sam eksperimentalno dokazala ovo otkriće, primenom NLP psihoterapija na mojim klijentima koji su imali autoimune poremećaje. Reprogramirala sam njihove emocije pomoću jednog od najpoznatijih psihoterapeutskih alata u XXI veku. Ovo mi je dalo nejneverovatnije i najčudesnije rezultate jer je, kod nekih mojih klijenata, došlo da potpunog rešavanja autoimunih poremećaja, dok su neki od njih imali značajno smanjenje u kliničkim prezentacijama simptoma i znakova autoimunog poremećaja. Emocije prenesene iz limbičkog sistema kodirane kasnije unutar ćelija našeg tela poznato je kao bio-memorija. Drugim rečima ćelije u našem telu dele informacije o našim emocijama. Svaki organ u našem telu je takođe praktično baterija naših emocija.

Negativne emocije uskladištene na posebnoj lokaciji predstavljaju mogućnost za razvoj patologije ili poremećaja na nekom drugom mestu.

Otkrića do kojih sam došla zahvaljujući svom psihoterapijskom iskustvu jesu: Samodestruktivne emocije kao što su samokritika, krivica i osveta jesu najviše rangirane emocije koje su kreirale samodestruktivne programe u imunim ćelijama, a koje su dovele do toga da imune ćelije napadaju ćelije u sopstvenom telu.

Kada smo, koristeći se NLP psihoterapijom, bili uspešni u reprogramiranju negativnih emocija sa pozitivnim emocijama, otkrili smo da je dolazilo do potpunog rešenjavanja autoimunih poremećaja i da su, s druge strane, oni autoimuni poremećaji koji nisu bili u potpunosti rešeni, imali marginalno smanjenje simptoma i znakova autoimunog poremećaja.

Utvrđeno je da su pozitivne emocije kao što su ljubav, briga, naklonost, opraštanje i oslobađanje u psihoterapiji veoma moćne i da su u mogućnosti da u potpunosti uzleče i reše autoimune poremećaje kod klijenata.

Da! Programiranjem naših emocija u mogućnosti smo da programiramo funkcionisanje imunih ćelija u našem telu zato što ponašanje imunih ćelija nije ništa drugo do ponašanje ljudskih emocija. Ukratko, „svaki neuropeptid nije ništa drugo do kanal koji prenosi informacije o emocijama koje su smeštene u mozgu. Tako da kad god mozak oslobodi ove neuropeptide, emocije će biti smeštene u njima u vidu informacija. Kad god se ovi neuropeptidi vežu za receptor ćelije ova smeštena emocija biće preneta u DNK imunih ćelija.
Preneta informacija o emocijama programira DNK da zapiše i prevede da se proizvede protein. Sve u svemu svaka emocija će dovesti do sinteze određenog tipa proteina u telu.” I „priroda emocija određuje prirodu poruke nošenu neuropeptidima i informacija u ovim neuropeptidima će odrediti ponašanje imunih ćelija u našem telu”.

„Samodestruktivne emocije će primorati imuni sistem našeg tela da napadne ćelije sopstvenog tela kreirajući autoimune poremećaje u smislu da su samokonstruktivne emocije u stanju da dovedu do rešavanja i lečenja autoimunih poremećaja.”

„Tako programiranjem emocija koristeći NLP psihoterapije u mogućnosti smo da izlečimo autoimune poremećaje gde se moderna medicina snažno bori za njihovo izlečenje pomoću steroida i imunomodulatora.”

thespiritscience.net