„Ako imate vremena da jadikujete i žalite se zbog nečega, onda imate vremena i da nešto uradite povodom toga.“
Antoni D. Anđelou

Definicija reči „žaliti se“ i srodnih oblika (protestovati, sklonost ka tome da se žalite, tužibaba) prema rečniku dictionary.com glasi: „izraziti nezadovoljstvo, bol, nelagodnost, prekorevanje, neraspoloženje ili tugu… da biste pronašli krivicu.“

Neugodna istina je da većina nas nalazi neke razloge kojima pravda to što se žali. Potpuno je nevažno da li je situacija garantovana ili ne. Žaliti se jeste odlika povezana sa slabim karakterom i tačka. Bolna istina? Da, jeste… ali nije zbog toga manje činjenica. Zašto? Jer kada se prečesto žalimo to za posledicu ima ishod od kojeg ne dobijamo ništa. Da stvar bude gora, uobičajeno se žalimo zbog nečega što ne možemo da kontrolišemo.

Ovaj pisac, poput 99,99% svih ljudskih bića koja su ikada živela kriv je jer se s vremena na vreme požali. Zašto? Jer je to u ljudskoj prirodi.

Ljudi ne vole nelagodu ni u kakvom obliku. Nažalost, jedan od najučestalijih načina za izražavanje naše neugodnosti je izgovaranjem bilo kome ko je voljan (ili u mnogim slučajevima nevoljan) da sasluša.

Evo korena problema: kada se žalimo ne postižemo apsolutno ništa. To je bezvredno ponašanje a krajnji rezultat je nula. Ništa nije postignuto, ali mnogo može biti izgubljeno. Opisaćemo (najbolje što možemo) neke alternative za ovu prirodnu predispoziciju.

Evo 11 načina da prestanete da se žalite:

1. Ne dozvolite drugima da utiču na Vaše raspoloženje.
Ovo je lako objasniti, ali je teško izvesti. Neverovatno je lako dozvoliti drugima da promene Vaše pozitivno stanje uma. Bilo da se radi o Vašem poznaniku, saradniku i da, čak i Vašim prijateljima i porodici, ne dozvoliti pojedincu ili grupi da štetno deluju na Vaš mentalni sklop je lična obaveza. Ne dozvolite da se to desi.

2. Kada je situacija daleko od idealne, duboko udahnite i potražite rešenje.
U ljudskoj prirodi je da impulsivno reaguju na lošu situaciju. Tada Vam može koristiti da svesno odlučite da duboko udahnete. Duboko disanje automatski opušta Vaš um i telo; dozvoljava Vam da racionalno odlučujete pomažući Vam u rešavanju bilo koje situacije.

3. Zapamtite da je ponekad biti ljubazan mnogo bolje nego biti u pravu.
Kada se sukob pojavi, često nas unutrašnji ponos ohrabruje da „budemo u pravu“. Bilo kako bilo, kada pokušavate prijateljski da rešite scenario koji je daleko od idealnog, ponekada prija nama i drugima da situaciji pristupimo sa pozitivnim stavom.

4. Izaberite neku vrstu fizičke aktivnosti u danu.
Vežbanje je jedna od onih aktivnosti kojom dokazano žanjete mentalne i fizičke plodove. S obzirom na to da pripada temama koje su pri ruci, vežbanje je bez sumnje akcija sa najviše prednosti koju neko može da preduzme kako bi uravnotežio stanje uma. Ovo uključuje mentalnu hrabrost često zahtevanu u odupiranju iskušenju da se žalite.

5. Budite ljubazni, puni ljubavi, razumevanja i strpljenja prema sebi. Radite najbolje što znate.
Saosećanje prema sebi je ključno u izbegavanju kritikovanja sebe. Prečesto, disciplinujemo sebe suviše grubo; bilo da reakcija uključuje da se žalimo na sebe ili druge. Budite saosećajni sa sobom i drugima.

6. Namerno tragajte za stvarima zbog kojih se osećate dobro.
Takođe poznato kao zahvalnost, dar prepoznavanja dobrih stvari u Vašem životu je ključan za uzdržavanje od pritužbi. Toliko je jednostavno. Kada smo svesni blagoslova koji su nam darovani, manje ćemo fokusirati pažnju na ne tako dobre stvari.

7. Radite stvari koje Vas raduju.
Svi mi zahtevamo sreću u životu. Njen nedostatak se često manifestuje kroz ogorčenost i prezir. Naravno, ovo često rezultira time što nalazimo krivicu gde god i kad god možemo, opravdano ili ne. Moramo pronaći vreme da radimo stvari koje nam donose osećaj radosti.

8. Učinite nešto dobro za druge.
Majka Tereza jednom je rekla: „Ne mislite da ljubav mora da bude izvanredna da bi bila prava. Potrebna nam je ljubav koja ne umara. Budite verni malim stvarima jer u njima leži snaga.“

Mala dela dobrote dugo traju. Ne samo za primaoca već i za dobrotvora. Nalazimo da nas zahvalnost dovodi u takvo stanje uma koje je manje spremno da učestvuje u kritikovanju i drugim negativnim obrascima misli.

9. Ne zaboravite na ishranu. Voda i zdrava užina Vas čine raspoloženim.
Naše fizičko zdravlje je zamršeno upleteno u naše psihološko zdravlje. Kada se ispravno hranimo – hidriramo, zdravo užinamo i konzumiramo kvalitetnu hranu – pozitivno utičemo na stanje našeg uma. Kada je naš um u ravnoteži sa telom, manje smo skloni da se uključimo u kontraproduktivna ponašanja kao što je sklonost da se žalimo.

10. Planirajte vreme za opuštanje i regenerisanje.
Umorni um i telo je nepripremljen um i telo. Slično dijetetskim navikama, zanemarivanje potrebe da podmladite um i telo čini Vas prijemčivim za negativna ponašanja. Opuštanje i regenerisanje mora da nam bude prioritet.

11. Neka spavanje bude prioritet.
Od svih 11 stvari sa spiska, zdrav san je nedvosmisleno najvažniji. Naš mozak se neće (ne može) podmladiti ili reorganizovati. Zato ne možemo da mislimo racionalno – to je naučno dokazana činjenica. Nema spora po tom pitanju; ako nismo sposobni ili voljni da ustanovimo prave navike vezane za spavanje, naše rasuđivanje je jednostavno oštećeno. Impuls da se žalimo je jedan od mnogih drugih nusproizvoda nedostatka sna.

Text preuzet sa sajta www.powerofpositivity.com