Najbolji lider nije obavezno onaj koji radi najbolje stvari. On je taj koji inspiriše ljude da rade najbolje stvari. Ronald Regan

Bez obzira na to da li ste na čelu nekog tima u firmi ili ste preuzeli odgovornost za sve porodične obaveze, ishod vašeg liderskog angažmana zavisi od toga kako komunicirate s drugima.

Mnogi lideri nisu svesni koliko lična nesigurnost može da se odrazi na njihovo upravljanje i koliko sve to zavisi od njih. Ipak, svi lideri su nesigurni, hteli to da priznaju ili ne. S jedne strane, dobri lideri žele da čine dobro za svoje ljude i organizaciju i iz te želje preispituju svaku svoju odluku i potez, a s druge, loši lideri dopuštaju da im lična nesigurnost utiče na menadžerske sposobnosti. Ovi potonji uglavnom izbegavaju da preuzmu odgovornost za probleme s kojima se tim suočava i krivca traže u drugom.

Gde najčešće greše loši lideri koji sumnjaju u sebe?

Maltretiraju druge

Kad lider sumnja u sopstvene sposobnosti, obično smatra da ne može da vlada situacijom i kako bi od podređenih sakrio sopstvenu nesigurnost, degradira ih s ciljem da pokaže nadmoć. Neki loši lideri ubeđuju sebe da će strogim kažnjavanjem učiniti da tim bolje radi, a u stvari dovode do potpuno suprotnih rezultata – bude strah u kolektivu i mržnju u onom koga ponižavaju.

Loš lider zauzima nadmoćan stav čoveka koji „sve zna“ i iz straha da drugi ne uvide činjenicu da je i on čovek koji može da pogreši, oduzima zaposlenima mogućnost odlučivanja i autonomiju. Svima oduzima autoritet iz straha da isti ne oduzmu njemu.

Smatraju da su uvek drugi krivi

Lider koji ne uči i ne radi na tome da uvek bude u toku sa onim što se događa u njegovom kolektivu, iz straha da neko ne otkrije njegovu neobaveštenost, prebacuje odgovornost na prvu sledeću osobu u lancu odlučivanja.

Ovaj tip nesigurnosti može izbiti na površinu kada se suočava sa novom tehnologijom, projektima koji zahtevaju dodatne veštine ili kada posluje sa pametnim i sposobnim klijentima. Lideri koji ne veruju u svoj nivo stručnosti, misle da ih ugrožava svako ko zna više od njih.

Upravljanje je potpuno drugačija veština od znanja. Ne morate da budete stručnjak za sve da biste bili sjajan lider. Samo je potrebno da znate kako da dobijete najbolje rezultate od svojih ljudi.

Bave se sitnicama

Ovaj lider sve detaljno analizira, oduzima projekte ljudima iz ruku i jednostavno čini da se svi oko njih osećaju beskorisno. Bez obzira na to da li je suviše nadmen ili nema poverenja u zaposlene, lider koji se bavi svakom sitnicom u poslovanju je neko ko strahuje od prepuštanja posla drugom.

Nevolja je u tome što jedan čovek nikad ne može odgovoriti na apsolutno sve zahteve velikih kompanija. Umesto da svoje znanje koristi kao oslonac za to da upućuje kolege na njihove setove veština i vodi firmu ka uspehu, on sabotira kompletan proces kako bi očuvao svoj ego.

Surova istina: ako ne umete da izvučete najbolje iz veština drugih ljudi i usmerite ih ka rešavanju zajedničkog zadatka, ne bi trebalo da budete menadžer.

Izbegavanje rizika

Loši lideri plaše se svega što im je nepoznato, a taj problem „rešavaju“ tako što beskonačno odugovlače donošenje odluke i odbijaju da se posvete smelijim ciljevima. Pritom, oni suzbijaju svaku kritiku i sprečavaju uvođenje bilo kakve inovacije u poslovanju.

Mnogi lideri u svim ovim koracima greše potpuno nesvesno. Oni ne znaju da njima upravljaju duboko lične nesigurnosti koje se odražavaju na kompletno poslovanje. Lideri koji su iskreni prema sebi i rade na svom samopouzdanju, istovremeno rade na dobrobiti svih zaposlenih.

Kako da postanete bolji lider?

Budite svesni sebe

Svaki čovek ima nedostatke. Nakon što ih prepoznate kod sebe, fokusirajte se na svoje dobre osobine, koje su vas, na kraju krajeva, i učinile liderom. Onda se potrudite da u ljudima koji vas okružuju pronađete osobine i veštine koje možda vama nedostaju, kako biste zajedno postigli cilj. Zadržite otvoren um i budite spremni na iskorak iz zone komfora jer je to jedini način da ostvarite napredak.

Naučite kako da komunicirate sa saradnicima

Saznajte šta motiviše članove vašeg tima, pa makar morali direktno da ih pitate. Povežite se s njima i radite na tome da istinski izgradite odnos koji se zasniva na poštovanju i poverenju. S njima komunicirajte jasno i direktno. Bolje je da neke stvari detaljno objašnjavate, rizikujući da postanete dosadni, nego da ostavljate prostora nesporazumu. Pre nego što drugom date instrukcije, prvo sami o njima razmislite, kako ne biste dali dvosmislena uputstva. Ne završavajte razgovor sve dok ne budete sigurni da sagovornik razume šta treba da uradi i zašto.

Obratite pažnju na neverbalnu komunikaciju

Mnoga istraživanja ukazuju na to da je neverbalna komunikacija podjednako važna kao i verbalna, možda čak i važnija. Kako će neko shvatiti ono što mu govorite zavisi od vašeg izraza lica, pokreta ruku i kontakta očima. Imajte to u vidu kada komunicirate sa saradnicima.

Slušajte više nego što govorite

Kada vam se neko obraća, poslušajte šta govori. Postavite dodatna pitanja da pokažete da obraćate pažnju i da se uverite da nema propusta u komunikaciji. Zadržite otvoren um i fokusirajte se da pažljivo odgovorite na ono što kažu umesto da automatski reagujete. Ovom vežbom izgrađuje se prijateljski odnos i razumevanje između učesnika u komunikaciji.

Budite pozitivni i pristojni

Kada je prioritet jasna, pravedna i učtiva komunikacija unutar grupe onda je to jedna od najboljih strategija za negovanje lojalnosti i podsticanje timskog rada. Neka vam položaj ne bude važniji od drugih ljudi i ne koristite prinudu ili strah kao motivatore. Umesto toga, fokusirajte se na unošenje iskrenog i pozitivnog stava, a isključite ego u rešavanju zajedničkih problema.

Svaki od ovih koraka nije nešto sa čim treba da se rodite – to su stvari na kojima se radi i koje uvežbavate tokom celog života. Što više primenjujete ove veštine, to ćete prirodnije reagovati na izazove koji su pred vama.